Predstavnička zamajavanja i u Srbiji

Studentska verzija predstavničke demokracije i procesi u kojima se biraju studentski predstavnici ne funkcionira ni u susjednoj Srbiji o čemu smo vas prije izvijestili. Prenosimo reakciju naših srpskih kolega na izborne malverzacijama na Filozofskom fakultetu u Beogradu u kontekstu sličnih događaja i na našem Sveučilištu tijekom jučerašnjeg i današnjeg dana.

Ugled studentskog parlamenta iznova je ukaljan tokom priprema za održavanje izbora za studentski parlament u aprilu 2010. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Izbori su raspisani na takav način da je u petak uveče „objavljeno“ da se kandidature mogu predati do subote, a žalbe su se mogle podneti samo u nedelju i ponedeljak. Studenti koji su nameravali da se kandiduju za sve ovo su saznali tek u ponedeljak. Oni su tokom te nedelje podneli preko trideset žalbi, no one su odbijene sa obrazloženjem da je rok za žalbe istekao. Pod plaštom tajnosti, nameštanjem izborne komisije i pod pokroviteljstvom uprave, članovi političkih partija uspeli su da sprovedu svoj plan preuzimanja parlamenta Filozofskog fakulteta u delo.

Frakcionaške borbe koje su već duže vreme trajale unutar studentskog parlamenta na Filozofskom fakultetu dobile su epilog u prekidanju izbora od strane grupe studenata kojoj je onemogućeno da se kandiduje, kao i bahatim i siledžijskim nastupom članova omladina Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, koji su se ponašali gore nego Miloševićeva socijalistička omladina devedesetih. Prvog dana glasanja grupa studenata okupljena pod imenom „Odbrani Filozofski“ uspela je da oduzme glasačke kutije izbornoj komisiji i tako onemogući održavanje izbora. Narednog dana izbori su nastavljeni. Studenti okupljeni oko grupe „Odbrani Filozofski” prvo su održali protestni performans u toku prepodneva, a kasnije u toku dana su ponovo pokušali da prekinu izbore, no pripadnici omladine političkih partija su im se ovoga puta fizički suprotstavili, nasrnuli su na dve studentkinje, a ostalim okupljenima su pretili.

„Dramatičnost“ sukoba „partijaša“ i „pobunjenih studenata“ u potpunosti skreće pažnju sa suštinskog problema studentskog organizovanja. Studenti koji stoje iza „Odbrani Filozofski“ hteli su da se kandiduju za parlament, imali su svoje kandidate na čelu sa bivšom studentkinjom prodekankom i drugim članovima sada već bivšeg saziva studentskog parlamenta. Baš na ovaj način je pokušaj autentičnog studentskog organizovanja na univerzitetu ometen jer je težište stavljeno na žalopojke o navodno narušenoj „autonomiji univerziteta“, umesto da fokus bude masovno demokratsko organizovanje putem studentskih zborova.

Svoj dalji razvoj ovaj slučaj dobio je kroz medije, posebno uz pomoć B92. U prvom trenutku su medijski prostor dobili samo funkcioneri omladine Demokratske stranke, koji su ovu drugu frakciju okarakterisali kao „huligane“, sasvim u maniru miloševićeve propagande devedesetih. No, uskoro je i druga strana dobila svoj prostor i iznela dokaze o nameštanju izbora, insistirajući na „legalnim“ izborima za „zaista nezavisni“ studentski parlament.

Ovde je suština u sledećem: time što se generiše „sukob“ u studentskom parlamentu, zapravo se sprečava artikulacija suštinski drugačije pozicije koja odbacuje studentski parlamentarizam kao takav, koja odbacuje parlamet kao neadekvatnu strukturu kroz koju je nemoguće istinski demokratsko studentsko organizovanje. Stvaranje lažne predstave kako se čitav problem sastoji u tome što su ovi izbori bili nepošteni, ravno je sabotiranju studentskog organizovanja i studentskih borbi.

Cela priča o odbrani Filozofskog i studentskoj „pobuni“ i ne bi bila toliko apsurdna da se ti isti studenti ne pozivaju na direktnu demokratiju i studentske zborove. Naime, na tibini koju je 22. aprila organizovala grupa „Odbrani Filozofski“ studentski zbor je predstavljen kao telo koje po potrebi saziva studentski parlament, a direktna demokratija je predstavljena kao „referendum” koji raspisuje studentski parlament kako bi se bolje upoznao sa raspoloženjem studenata.. Na ovaj način se još jednom ističe direktan pokušaj sabotaže i na taj način perpetuiraju pogrešna shvatanja direktne demokratije. Šta više, zbor i parlament su dva suštinski suprotstavljena vida organizovanja i oba ne mogu ni u kojem slučaju funkcionisati paralelno, jer se oba bave donošenjem odluka. Glavni argument koji „nezavisni“ studenti ovde iznose u korist parlamenta, jeste da je zbor nelegalan i da kao takav može biti sazvan jedino od strane parlamenta. Veoma je bitno naglasiti da zboru nije potreban legalitet, jer poseduje legitimitet samim tim što se odluke na njemu donesene neposredno, i da svi imaju pravo odlučivanja i otvoren je za sve zainteresovane učesnike.

Međutim, početak cele priče o krivljenju ideje direktne demokratije i sukoba sa strankama se nalazi u saradnji ove dve struje nakon prvih studentskih protesta na jesen 2009, koji su simbolično započeli petog oktobra. Prvi protest je organizovan od strane parlamenta Fakulteta političkih nauka čiji su istaknutiji predstavnici bili omladinski funkcioneri vladajućih parlamentarnih stranaka, te je od početka bila očigledna ideja vlasti da organizuje već sezonske proteste kako bi ih rasturila onoga trenutka kada postanu pretnja. Sadašnji „pobunjeni“ studenti, odnosno tadašnji parlament Filozofskog fakulteta su ne uviđajući osuđenost protesta na propast još od samog početka, tada učestvovali na istom. Kada se neminovno i desilo, odnosno kada su su studentski lideri FPN-a po unapred ustanovljenom scenariju prihvatili prazna obećanja na neoverenim papirima i strateški povukli studente sa protesta, proteste je nastavila da organizuje grupa sa Filozofskog. Ovde se može uvideti kontinuitet grešaka koje se dopuštaju, kada su omladinski funkcioneri vladajućih partija ponovo preuzimali medijski prostor te za studente koji su nastavili protest naveli da su vođeni od strane anarhista, ne prezajući čak ni da tvrde da to i nisu studenti već „šačica srednjoškolaca“.

Studenti koji su danas okupljeni oko grupe „Odbrani Filozofski“ su tada odreagovali na sledeći način: krijući se iza priče o direktnoj demokratiji zborovi su sazivani po potrebi, na takav način da studenti o njima nisu ni mogli biti obavešteni i posle protesta, kada se moglo okupiti najviše ljudi. Sukob sa strankama je upravo ovde i počeo, te se zborovi nisu ni bavili problemima studenata, nisu pokušavali da održe kontinuitet niti ostvare ikakvu funkcionalnu strukturu i nisu bili transparentni svim zainteresovanim stranama, već su uz razne provokacije različitih studentskih lidera služili kao instrument sukoba sa stranačkim funkcionerima koji su razbili protest. Kao i danas, energija je potrošena na sukob dve struje bez ijednog postignutog cilja i bez ostvarenog ikakvog vida nezavisnog studentskog organizovanja za koji se obe strane načelno zalažu. Kada je istrošena i volja sukobljenih strana, sve što je ostalo su bili razočarani studenti, neispunjena obećanja vladajuće klase i uzaludno potrošena borba na pitanja koja se ne tiču nikog od nas.

Smatramo da treba da se ugledamo na kolege koji se od Barselone i Pariza do Ljubljane i Zagreba u borbi za svoja prava organizuju kroz studentske zborove i neposrednu demokratiju. Prvo iskustvo demokratskih zborova studenti na beogradskim fakultetima stekli su tokom 2006. i 2007. godine. Naše kolege iz Zagreba su se na početku svog protesta na proleće 2009. koristili upravo našim iskustvima samostalnog studentskog organizovanja. Sada je vreme da mi učimo iz njihovog bogatog iskustva i pokušamo da nadoknadimo vreme koje smo izgubili zbog raznih lidera koji su preko naših leđa želeli da osiguraju ili izgrade svoje pozicije.

G. T. i I. F.